Do početka devedesetih ova prelepa voda je bila stecište brojnih ribolovaca, najviše iz beograda, riblji fond je bio izuzetno bogat, krupni somovi, šarani, amuri, štuke, smuđevi, deverike...
Kako mu i ime kaže nalazi se kod sela Opova. Od Beograda je udaljeno tačno 35km. a dugačak je oko 12km, s jedne strane udara u Tamiški nasip kod opova, a sa druge u Dunavski nasip kod naselja Dunavac.
Dubine je od 2-5m, a na pojedinim mestima ima do 7-8m, pun je granja, oborenog drveća, a u toplijem periodu ima velikih lokvanja, dno je bas zamuljeno, jer se isti ne održava, i ne čuva, pa su ribokradice unazad 15-tak godina radile sta su htele.
Nekada je taj rukavac bio protočan, do nekih 60-tih kada su napravljeni nasipi, pa je pretvoren u stajaću vodu. Tada je riba ulazila iz Dunava iT amiša u njega, a ribe je bilo kao pleve...
Danas ga skoro niko ne posećuje, jer je riblji fond osiromašen, a cverglana ima u nenormalnim količinama, najviše se dolazi s proleća zbog krupne babuške, a bodorka se na njemu može pecati cele zime, dok ne zaledi, ima je baš puno, ima unutra i sve ostale ribe ali je pitanje koliko!?
Koliko čujem zadnjih godina ribokradice ga baš ne posećuju, a siguran sam da unutra ima jos kapitalnih šarana, amura, štuka, somova...
Ja ga nekako uvek preskačem, i nikad na njemu nisam ozbiljno pecao, a mnogi ga zaobilaze i zato sto se ulovljena riba oseti na mulj...
Dolazi se iz pravca Beograda, preko Pančeva, Starčeva, pa zatim sledeće selo Omoljica i kada se stigne u centar Omoljice nakon 300 metara ima skretanje desno za Ivanovo(postoji putokaz)...
Nakon tog skretanja ima jedno 3-4km do unavca i kada se dođe do njega skrene se levo i tu počinju tereni za ribolov sve do Dunava! Ukupna kilometraža iz Bg-a do Ivanova je nekih 35km.
Prvo Ivanovo je takozvani zimovnik, odnosno Ivanovački dunavac, pa samo ime kaže da je to Dunavska voda.
Prirodno je mrestilište svih vrsta šaranske ribe, ali ubedljivo najviše ima babuške i to sa prosekom od oko 500-600gr.
Naravno ima dosta i bele ribe počev od beavice, preko bodorke i crvenperke, pa do krupne deverike. U kasnu jesen odlično se peca štuka, koja zna da bude izuzetno krupna.
Od tehnika najviše se koriste petljaši i to od 4-6m, ili klizaći. Dubinke sa hranilicama i u skorije vreme fideraši takođe su dosta zastupljeni.
Teren je otprilike svuda isti. Oborenog drveća i starih panjeva ima svuda. Naravno treba obratiti pažnju da li voda dolazi ili pada i po tome odrediti daljinu zabacivanja.
Slobodno dođite uživaćete u jednom zaista dobrom pecanju. E sad, mora da se u sezoni porani, inače nema mesta.
Jezero Šljunkara se nalazi na par kilometara od Kovina.
Dosta bogato babuškom, šaranom, amurom, nadje se i po koje somče, štuka...
Jako je lepo uređeno, ima puno mesta za kamp, hladovine, pijaće vode, struje do samog kampa.
vlasnik jezera, uslugu kampa, struju, vodu, toalet, čuvara itd. naplaćuje oko 200din. dnevno.
Struja ima limitator,tako da se moze koristiti samo za neku sijalicu,radio,punjac za mob.....
Peca se sa klasičnom dozvolom za sve vode. Nema dnevnih itd.
Kontrole ima,tako da se preporucuje postovanje pravila o ulovu!
Ako hoćete šarana da nosite kuci plaća se po 200 din. kilo a bela i grabljivica može da se nosi bez ograničenja. Šaran ispod dva kila nije mogao da se nosi.
Ima sitnih šarana do kilo koliko hoćes i njih sam hvatao na mach što je pravo uživanje.
Na jezeru ima i restorančić, gde možete popiti kaficu ili nešto pojesti (radi samo u letnjem periodu).
Jezero je veličine 180X220m. i povezano je sa Dunavom, dubina koja je tačno ne znam ali tu je nekad kopan šljunak, može biti da ima negde i 20-tak metara.
Pored jezera Kraljevac i Dunava, opština Kovin je poznata i po Crnoj Bari. O njoj kruže priče da je raj za štuku i babušku.
Kada sam dolazio tamo prvo me je obradovalo kada sam na prilazu video da je u pitanju zaštićeno prirodno dobro ali i činjenica da do same vode ne vodi nikakav put, već se mora ići kroz njive.
Samih mesta za ribolov sa obale ima jako malo i ako se ne porani... Ko ima gumeni čamac - taj je na konju. Neka fenomenalna mesta uz trsku se mogu, na žalost, dosegnuti samo iz čamca.
Gledano od pravca puta Kovin - Deloblato, na drugoj trećini jezera/bare je jedno pravo ostrvo od trske i rogoza, koje praktično deli baru na dva dela.
Tačno negde kod tog mesta gde je tim ostrvom bara podeljena stiže put koji vodi kroz njive (na taj put se stiže kada se ide putem Kovin - Deliblato, prođe se raskrsnica ka selu Gaj i sa leve strane se isključi na zemljani put.
Taj drugi, ujedno i manji deo jezera/bare je pristupačniji za pecanje sa obale ali mesta i dalje ima jako malo pa valja poraniti.
Inače, voda je tipično štukarsko-babuškarska, bar što se dubine i konfiguracije terena tiče: trska uz obalu, trava na sve strane (već je počela da osvaja vodu) i to podosta otežava pecanje.
Ovde je pravo prirodno okruženje, dovoljno daleko od puteva pa se stvarno može naslušati tišine i ptica. Dubina je oko 1 metar, barem gde sam ja bio (verovatno postoje i dublja mesta ali ja nisam uspeo da ih lociram) i najbolje je bacati uz trsku.
| « | Decembar 2010 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | ||
| 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 |
| 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 |
| 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 |
| 27 | 28 | 29 | 30 | 31 | ||
- Mart 2013 [1]
- Decembar 2010 [14]
- Novembar 2010 [4]
- Oktobar 2010 [6]
