Imam kolegu koji je na Vlasini redovan zadnjih 10 godina svako leto u periodu kraj juna početak jula.
Kaže da od riba ima gotovo sve, počev od amura i šarana, karaša, klena, pastrmke kalifornijske i potočne, bandara itd.
Najbolje je prolazio na Bozickoj reci koja se uliva u jezero na nekih 3-4km od motela Promaja...Tu se uglavnom peca klen na skakavca i na vestacke mamce.
Kod kampa i terena za fudbal može lepo da se peca bela, na plovak sa dalekim zabačajima.
Za šarana i amura zna da se uglavnom dobijaju na kampovanju, znači minimum 7 do 10 dana sa hranjenjem obaveznim. Ovako ad hoc nikad nije pecao.
Problem je što je u zadnjih 2-3 godine ceo potez Bozicke reke sa prelivima zabranjen za pecanje.
To je sad prirodno mrestilište i nije se zezati sa tim. Kontrola je rigorozna i česta, tako da mora da se pazi i što se tiče broja štapova i sa samim prilazom mestu za pecanje.
Postavljene su table koje obaveštavaju gde ne sme da se peca.
Nije u pitanju klasičan ribnjak, već deo Jegričke kojim upravlja udruženje sportskih ribolovaca.
Između mostova obala je dugačka oko 250m, a širina je oko 100m (može da se peca i iza železničkog mosta). Dubina se kreće 1,5-2m
Sa drugom sam bio tamo prošle godine i upecali smo skoro 9kg babuški, a desetak manića vratili u vodu. Pecali smo na plovak, bacali primamu sa aromom vanile, a mamci su bili gliste i crvići.
Ima šarana, babuški, manića, po pričama smo čuli i smuđa...
Cena dnevne dozvole je 500din. Prevoz čamcem iza mosta ili na drugu obalu je 100din. po osobi. I mogu se koristiti 3 štapa sa po najviše dve udice.
Do 5kg upecane ribe se nosi, a preko toga se plaća 120din./kg. (ne važi za šarane). Šarani preko 5kg se vraćaju u vodu, a ostali se plaćaju 350din/kg.
Na desetak metara od vode ima nekoliko stolova sa klupama gde može da se koristi kotlić i roštilj.
Tamo me je drug vodio prošle godine i proveli smo jedano lepo popodne.
Do Rakovačkog dunavca se dolazi tako sto idete onim putem uz Dunav kad izađete iz Kamenice, prodjete Ledince i stizete u Rakovac.
Veći deo mesta se nalazi na padinama Fruske Gore sa leve strane puta, a za dunavac se skrene desno i nekih 500m zemljanim putem.
Malo bolja varijanta je da se ide čamcem (sto takođe nije daleko iz NS-a) jer se tada može prici boljim mestima koja se nalaze preko puta, na drugoj obali dunavca.
Prilično je blizu Novog Sada (mislim da je ispod 20km), a mogu se naći lepa mesta i lepo se može pecati.
Možda je ovo i pravi izbor kada nemate puno vremena, a zabacili bi ste.
Pecali smo na dubinke i plovak, a u suton smo varaličarili.
Za nekih 2-3 sata koliko smo bili došla je jedna štuka na kedera na dubinku u blizini obale pored nekog drveta koje je palo u vodu, a malo kasnije pred sam zalazak sunca, na mepsa je došao jedan bucov od oko kile.
Prošpartao sam Staru Tisu za vreme visokog vodostaja i mogu ti reći da je ta voda bogata ribom.
Značajno je reći i to da su to ustvari poznata mrestilišta šarana i deverike za babušku da i ne pričam ima je ko drva.
Za štuku je to obećana voda sve dok se ne zaledi.
Pričao sam sa jednim stalnim pecarošom i on kaže da tu peca već od kada se dovoljno spustio vodostaj,i kaže da je nahvatao dosta lepe ribe kako bele, tako i šarana i štuka, po njegovim rečima, njegova lično najveća ove godine je imala 4.5 kg, mada kaže da su hvatane i veće.
Nadalje priroda je fantastična kao da sam ušao u neko drugo vreme, jedan potpun mir i tišina koju povremeno narušava zvuk motornih testera u obliznjim šumama (jesenji period- priprema za ogrev).
Na vodi smo videli galebova, labuda i divljih pataka svih vrsta, a čopor od 10ak komada divljih svinja je preplivavao sa jedne na drugu stranu obale.
Stara Tisa kod AracaJednom rečenicom pravo bogatstvo, lepa je Stara Tisa ,prelepa.
Sigurno 7 godina nisam bio u Vrbovskom ali ono čega se sećam podeliću sa vama.
Kanal u Vrbovskom koji prolazi pored groblja zove se Kišvara i na njegovom početku je pumpa.
Od svih pumpi koje regulišu vodostaj u kanalima u ritu većina služi za izbacivanje vode iz rita a samo dve za ubacivanje vode iz dunava u rit. Jedna od te dve je pumpa na kišvari.
Više puta mi se dešavalo da upecam male smuđeve i somove koji su prilikom ubacivanja vode dospeli u kanal.
Nikada nisam video da je neki od njih doživeo da poraste verovatno zato što ih je retko ko kao ja vraćao nazad u nadi da će mo se sresti za par godina.
Najbolja mesta po meni su bila u blizini groblja gde je bilo dosta trske.
Pouzdano znam da su pojedini kanali, dok su bili u nadležnosti vodoprivrednog preduzeća Sibnica, bili poribljavani u više navrata šarančićima ( nije kišvara ).
Sad sigurno vi meni ne verujete ali pričam istinu. Moj prijatelj koji radi tamo je kupovao od ribnjaka šaransku mlađ i puštao u 2-3 kanala i još je na tonu šarana dobijao gratis 1.5-2 tone babuški.
Ja sam dakle imao informaciju u koje kanale je tajno puštena ta riba ali nikad nisam otišao tamo da pecam jer mi ne pruža nikakvo zadovoljstvo puneći čuvarku šarančićima veličine šake a ujedno time uništavajući trud nekome ko je pokušavao nešto da napravi od tih voda.
Garaško jezero se nalazi na desetak kilometara od Aranđelovca dakle nekih 80ak km od Beograda.
Jezero se sastoji iz tri kraka Milićevići, Lekići i Vrbe, u sva tri ima ribe koliko hoćete!
Najbolje za pecanje i kampovanje jesu Milicevici i Lekici....
Dnevna dozvola se krece od 500-1000 din a godisnja 5000 din.
Što se tiče bele ribe najviše ima: klena, crvenperke, bodorke, krupatice i babuške, a od Plemenitih: šaran, smuđ, som, amur (a štuka drži nezvanični državni rekord sa najvećim primerkom od 19,6 kg).
Za pecanje štuke posebno bih izdvojio jedno mesto kada se iz pravca Aranđelovca skrene pre mosta levo, na kameni put i prođe se pored groblja ima da se ide jos oko 1 km.
To mesto će se prepoznati po nekom malom potočiću koji se tu uliva u jezero i ima puno vrba i ostalog drveća u vodi. Na tom mestu ima i lepih komada klena.
Borkovačko jezero se nalazi u sremu. Udaljeno je 70 km od Beograda i 3 km od centra Rume.
Do jezera se stiže preko Rume, dobrim, asfaltnim putem, sa jasnim i preglednim uputstvima kako doći do ovog revira.
Do plaže se može kolima, a pre plaže postoji desetak mesta za pecanje, urađenih po standardu i ona su obično zauzeta.
Gledano od plaže leva strana ima dosta meštana koji su tu cele godine i nema mesta.
Prava šaranska su na kraju jezera sa leve strane na koju se tesko dolazi obalom, oko voćnjaka i vinograda.
Tu su isto uređena mesta, na kojima se može pecati samo u dogovoru sa meštanima koji su to uredili i tu su panjevi - raj za šarane.
Preko puta plaže je loše, jer je zemlja nabacana, nema hladovine.
Pored šarana ima dosta smuđa koji love na kedere ili komade zakacene za bove koje plutaju.
Polu dnevna dozvola je 900 din jer je noćno pecanje zabranjeno...
Veoma lepo uređeno i prijatno jezero, ribe mnogo a komaraca nema zbog nadmorske visine. Vredi otići.
| « | Decembar 2010 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | ||
| 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 |
| 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 |
| 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 |
| 27 | 28 | 29 | 30 | 31 | ||
- Mart 2013 [1]
- Decembar 2010 [14]
- Novembar 2010 [4]
- Oktobar 2010 [6]
