Markovačko jezero je udaljeno 6 kilometara od Mladenovca i do njega se dolazi putem Mladenovac – Aranđelovac, Topola.
Jezero je veštačkog porekla, nastalo nakon izgradnje brane i najpoznatije je po svojim velikim šaranima!
Jedno podne proveo sam na ovom jezeru, pokusavajući da prevarim kojeg šarana, ali rezultati su bili loši. Naime izabrao sam pliću stranu do puta a i nisam se dugo zadržavao jer me je oterala nenajavljena kiša.
Desni deo jezera, od prilike trećina jezera je mrestilište i tu je zabranjen ribolov.
Ostali deo jezera, preovladava dubina do max 7m kod brane. Polovina jezera, do puta i kuća je plitka,tek od nekih 80-90m od obale ima prelaz na dubinu nekih 2,5-3m i tvrdo dno, zato trebaju daleki izbačaji.
Druga strana je dublja, jer je tamo veštački produbljavano, ali kažu da je uz obalu mulj, ali meni ipak deluje kao bolja strana zbog veće dubine i dosta je mirnija, i nepristupačnija.
Meštani sa kojima sam pričao kažu da ima dosta krupnog amura (i tolstolobika). Leti se moze odlično proći sa amurom (priča se da je jedna ekipa od 2 ribolovca, za sezonu upecala 60 amura) odnosno za 3 meseca od juna do kraja avgusta. Ima i krupnog soma, koga malo ko peca.
Meni se voda izuzetno svidela, bas zato što je velika i divlja, ali po meni tamo se ne isplati ići bez 5 dana kampovanja i to sa pravom strategijom i opremom za tu vodu.
Na otprilike 60 km od Beograda preko Stare Pazove nalazi se selo Šatrinci, na čijem se ulazu skreće desno da bih se došlo do jezera.
Ovde sam navratio u prolazu i nisam pecao ali ću preneti ono što sam video i čuo!
Dakle brigu o njemu vodi privatnik i fantasticno je. Od ribe ima najviše šarana, soma, smuđa, krupne deverike i babuške i idealno je za feeder i plovak, i što je bitno nema uopšte cverglanaaaa...
Ima mnogo mesta za pecanje sa obale, a na nepristupačna mesta za pecanje postoji prevoz čamcem. Cena dnevne dozvole je 800 dinara, a prevoz čamcem je 200 dinara.
Dečko koji je ispred mene pecao na plovak i takmičarac od 6m, nije hranio mesto a na mamac-ruzu je imao solidan broj uhvaćenih krupnih babuški(ne manja od 500gr), deverika(jedna je imala preko 2kg) i crvenperki, čak i jedno malo somče!
Najviše ima šarana, smuđa i soma koga izgleda niko ciljno ne peca a uhvacen je prosle godine i jedan od 28 kg. Šaran se vraća, za smuđa ne znam, som i ostala riba može da se nosi a bele do 5 kg...
U svakom slučaju prelepo mesto za posetiti.
Ovo je teren za pecanje koji je ranijih godina bio izuzetno posećen zbog svog bogatog ribljeg fonda.
Privatizacija je učinila da je na ulazu u luku napravljena rampa sa obezbeđenjem koje ne dozvoljava odlazak na pecanje iako se peca sa druge obale na kojoj ne postoji ni jedan objekat ili brod.
Danas se u luku može ući samo čamcem iz Dunava odnosno rečnim ulazom koji se nalazi nekih 500 metara nizvodno od ušća Tamiša. Na ovom terenu najviše volim da pecam grabljivice jer ih ima u izobilju kao i bele ribe kojom se one hrane.
Pored fileta ili živog kedera, štuka i bucov se veoma uspešno hvataju uz pomoć varalica! Malo ružno pače je neodoljivo za Bucova a nezaobilazni "mepps" za Štuku.
Lično nisam hvatao veće primerke Šarana i Tostolobika ali sam svedočio hvatanju I kidanju najlona od strane istih.
Leti se na ovom terenu opuštam u pecanju deverike koje hvatam na plovak, crve i prihranu.
Na moje iznenađenje ovde sam par puta video ribočuvare kako traže mreže što je za svaku pohvalu i grantuje još bolja i uspešnija pecanja na ovom terenu.
Selo Sakule se nalazi na nekih 40-ak kilometara od Beograda i do njega se dolazi preko Pančeva i Crepaje.
Do Tamiša i mesta za pecanje se dolazi kada se prekoputa crkve skrene levo prema šumi.
Kroz šumu vode tri obeležena puta, prvi i drugi se kasnije spajaju u jedan i vode do starog toka Tamiša gde je i najveća dubina - 5-7 metara (mesta za smuđa i soma).Treći put vodi nekoliko kilometara nizvodno, paralelno sa tokom Tamiša, gde su mesta za pecanje babuške i štuke.
Priobalje je obraslo vrbama koje taman daju onoliko hlada leti koliko smetaju pri normalnom zabacivanju. Reka je dosta jaka i kotrlja olova manja od 50gr.Na nekim delovima se peca 2 metra od obale a negde na pola reke.
Ovde je recep koji se najbolje pokazao uobičajni sistem: hranilica i crvena glista!
Zbog velikog ribljeg fonda Sakule su omiljeno mesto za pecanje među ribolovcima u okolini. Leti ima mnogo kampera kao i onih nesavesnih čiji su tragovi vidljivi duž cele obale.
Sa kontrolom nisam imao posla, što je možda i razlog velikog broja ribolovaca. Dakle ovaj teren je za svaku pohvalu jer uspeva sam da se održi i pruži lepo pecanje.
Do sada sam uglavno hvalio i pisao o dobrim mestima za pecanje ali moram da spomenem i neko loše, radi bolje informisanosti.
Mislim da ne vredi pisati o tome kao se do njega dolazi jer ga ja ne bih ni za kupanje preporučio al ajde da počnem ovako: Srebrno jezero se svuda predstavlja kao oaza prirodne lepote, bistre vode i bogatog ribljeg fonda, ali moja iskustva nisu takva!
Ono što sam ja video je da je voda prljava i izuzetno mutna, onaj ko kaze da je bistra kao sto sam se ja načitao na internetu laže koliko je težak ili nije video kako izgleda neko pravo, čisto i bistro jezero.
Ovde je slučaj da se ne vidi ni 20 santimetara u dubinu koliko je mutno. Kazu diže se pesak od kupača? a zasto je i ujutru u 5 sati mutna?
Kućni ljubimci se kupaju na plaži sa malom decom a zmija ima toliko da čovek ne može da veruje i što se komaraca tiče - kao na olimpijadi grizu za medalju.
Ribe koliko sam ja čuo od meštana ima dosta posebno smuđa, kažu da u poslednje vreme ribočuvari rade dobar posao.
Ja sam pecao šarana i belu, krupna bela riba je grizla odlično, pao je i po koji šarko ali ništa zbog čega pih opet ovde pecao.
Ribočuvare nisam video ni jedan jedini put.
Sve u svemu ribolovcima ne preporučujem da zbog pecanja idu na Srebrno Jezero, zbog kupanja ne vredi ići čistiji je Dunav sigurno, sve u svemu jedno veliko razočarenje.
Do ovog mesta se dolazi kada se ide Zrenjaninskim putem (iz pravca BG-a), na raskrsnici za Prlez i Sakule-Kovačica skreće se desno.
Posle nekih 3 km se ulazi u Farkaždin. Kod crkve se skreće desno i tu posle imamo dve opcije. Ili se posle 800 metara skrene levo, na zemljani put i silazi pored kuća. Ili se nastavlja pravo, do kraja asfalta i silazi na drugi zemljani put.
Ako se izabere prva opcija, posle nekih 200 metara se dolazi do obale Tamiša. Iza leža je topolova šuma, koja obezbeđuje hlad do nekih 10-11 sati (leti) a obala je vrlo pristupačna sa niskom travom.
Nema zakačaljki, ali je dubina i glavni tok dosta daleko od obale (preko 50 metara) pa se mora koristiti baš-baš teško olovo.
Štuja i bucov non-stop raubuju i ovde se lepo hvataju, mada sam ja uhvatio samo par štuka, jedna 2kg+ a bucova nisam imao živaca da jurim.
U samoj šumi ima brdo kampera (bar je bilo tokom juna, jula i početkom avgusta) i oni ciljno jure šarana i soma. Mada nisam za svih 6 izlazaka video nikoga da je izvukao štogod!
Fino sam prolazio na fidere i lake dubinke u lovu babuške i ostale bele. I to su radile u cugovima i nisam mogao da uspostavim bilo kakvo pravilo vezano za vreme cugova. Prosek nekih 5kg babuške i bele po čoveku!
Jezero Joca se nalazi kod sela Belo Blato, iz pravca Beograda, pedesetak kilometara vožnje u pravcu Zrenjanina.
U očuvanje prirode i ribljeg fonda ovog jezera su učinjeni veliki napori što se i isplatilo. Jezero je “Catch & Release“ tipa, pa je ulov posle fotografisanja obavezno vratiti u vodu.
Od ulova možete nositi svu belu ribu i jednog šarana do 5kg. Grabljivice po kojima je ovo jezero i najpoznatije je strogo zabranjeno nositi!
Popularnost ovog jezera je iz meseca u mesec sve veća pa je dolazak ovde potrebno 10 dana ranije zakazati.
Na jezeru ne važi godišnja dozvola za ribolov, a usluge naspram uživanja na vodi i nisu toliko skupe npr: dnevna dozvola za ribolov sa obale je 1000 din., sa platforme 2000 dok je radnim danima iz čamca 1500 a za vikend 2000 din.
Ovo jezero je moje omiljeno mesto za lov krupne štuke, i na njega uvek rado idem jer znam da je tamo negde rekord jezera - štuka od 16,2 kg!
Dnevno se hvata nekoliko komada u rasponu od 5-10 kg. Jezero ima sve moje preporuke jer pruža vrhunsko zadovoljstvo u hvatanju krupne ribe i što bi moj drug Steva rekao: ko ovde uhvati manju štuju od 3 kg, ćelava mu keva!
Dubovac je poznato mesto za pecanje na Dunavu, koje se nalazi na pola puta Kovin-Bela Crkva.
To je za babušku najbolji teren u široj okolini.
Ribe ima u mnogo jer je odmah u blizini "Dubovačka Bara" gde je mrestilište i pecanje je zabranjeno.
Jako zanimljivo je da se peca na sredini dunava a dubina 4-5 metara. Iznajmljuje se čamac koji treba rezervisati par dana unapred i kosta 500 din.
Peca se na dubinke sto mekše a najbolje feeder, sa hranilicom obavezno.
Najbolje rezultate sam postizao na šecerac ili cuk i vadio babuške 500gr do kilogram.
Često se dešava da se za pre podne uhvati i tridesetak kg ribe pa su se neki od mojih drugova kući vraćali sa upalom mišića!
Za jezero mogu reći da je oaza prirodne lepote i velikih riba.
Udaljeno je oko 50 kilometara od Beograda. Do njega se stiže putem preko Pančeva, Dolova i Mramorka, ili putem Kovin - Deliblato.
Nadaleko je poznato po svojim amurima od preko 30kg, Šaranima od 20 koji nisu retka pojava kao i somovima za koje nema lovostaja.
Lična iskustva su mi da nisam imao šarana preko 8kg ali sam prisustvao u više navrata vađenju mnogo većih od toga.
Prvenstveno se peca na dubinku uz obaveznu upotrebu primama ali se i na plovak uspešno pecaju babuške koje su ovde stvarno džinovske i koje ima previše.
Problem umeju da prave cverglani koji uzimaju bukvalno sve pa čak i boile pa kvare pecanje.
Vikendom je skoro nemoguće naći mesto za pecanje jer veliki broj ljudi dolazi da noći te se može računati da su sva najbolja mesta zauzeta od petka do ponedeljka.
Kontrola je redovna i dnevne dozvole su 500 din. a postoji i mogućnost iznajmljivanja čamaca koji koštaju 300 din.
Selo Tomaševac se nalazi na 70-ak kilometara od Beograda i do njega se dolazi preko Pančeva-Crepaje-Kovačice i Uzdina.
Ovo mesto je moj omiljeni teren za pecanje zato što sam svoje prve pecaroške korake napravio tu sa svojim dedom.
Deo Tamiša koji zahvata ovaj teren je prebogat belom ribom kao i grabljivicama koje se njima hrane. Ulovi su retko kapitalni ali je uživanje zagarantovano zato što riba neprestano grize.
Neretko se viđa da ljudi za jedno jutro na dubinke napecaju punu kantu od farbe(25kg) babuške i bez srama nose kući.
Posebno bih izdvoji deo terena uz samu branu koja tu postoji jer je on raj za one koji hvataju grabljivice.
Pre mesec dana sam bio tu i na "muvanje sa kederom" sam bukvalno svaki drugi zabac dobijao štuku, dok je kolega na filet kedera imao dosta lepih smuđeva. Zadržali smo najkrupnije 3 štuke i 2 smudja, zajedno 9,5kg.
Kontrola je redovna te i postoji kupovina dnevne dozvole u iznosu od 500 din. ukoliko nemate godišnju.
| « | Maj 2025 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | 2 | 3 | 4 | |||
| 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 |
| 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 |
| 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 |
| 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 | |
- Mart 2013 [1]
- Decembar 2010 [14]
- Novembar 2010 [4]
- Oktobar 2010 [6]
