Tereni za pecanje

Ribolovni revir „Debeljačka jezera” udaljen je oko 40 kilometara od Beograda.
Do njega se dolazi putem preko Pančeva, Kačareva i Crepaje ili, pak, Zrenjaninskim putem preko Opova. Na samu vodu se dolazi čvrstim putem.

Zahvaljujući domaćinskom gazdovanju i redovnom poribljavanju, ovo je izuzetno bogata voda, sa uređenim prilazima lovnim mestima i bogatom dopunskom ponudom. To je svrstava u red vrhunskih revira koji i najzahtevnijim ribolovcima uvek pružaju maksimum…

Debeljačka jezera se nalaze u južnom Banatu, nedaleko od samog centra Debeljače. Kompleks revira čini pet jezera od kojih su četiri kultivisana i uredjena po svim merilima takmičarskih voda. Ovo su veštačka jezera nastala u starom glinokopu, koji se vremenom ispunio vodom, a zahvaljujući domaćinskom gazdovanju i redovnom poribljavanju, sada je ovo izuzetno bogata voda, sa uredjenim prilazima lovnim mestima, kao i bogatom dopunskom ponudom. To stari „Bager” svrstava u red vrhunskih revira, koji i najzahtevnijim ribolovcima uvek pružaju maksimum.

TAKMIČARSKO JEZERO

Debeljačka jezera praktično čine tri vode. Jezero 3 namenjeno je sportskom ribolovu i na njemu se listom odvijaju takmičenja u lovu na šarana i amura, kako ligaška tako i nadmetanja po kup sistemu. Zato na jezeru postoje 22 uredjena mesta za ribolov, odnosno deset boksova za takmičarski ribolov.
Jezero je nepravilnog, pravougaonog oblika, površine od tri hektara. Dno revira je tvrdo, glinovito sa dosta platoa na kojima se riba hrani i pored kojih prolazi.
Obale jezera su obrasle trskom, a na svakoj poziciji za ribolov zasadjene su vrbe koje prave hlad tokom sunčanih dana.
Treba li pominjati da su mesta čista i dovoljno prostrana, sa čvrstim prilazom?
U jezeru ima 14 tona šarana težine od tri do 21,2 kilograma. Zahvaljujući redovnom poribljavanju, veliki ulovi nisu retkost, tako da često padnu i „brke” preko 20 kilograma. Pored šarana, tu je i tona krupnog amura. Na jezeru se primenjuje striktan sportski režim ribolova: „Uhvati i pusti”.
Na samo nekoliko desetina metara od vode uredjen je parking prostor, a gotovo na samoj vodi nalazi se i restoran sa bogatom ponudom specijaliteta od ribe, čuvenim madjarskim gulašem i jelima sa roštilja.
Na jezeru postoje idealni uslovi za pecanje i danju i noću, što omogućava organizovanje profesionalnih takmičenja koja mogu da traju danonoćno.

MALO I VELIKO JEZERO

Jezero 3a, ima površinu od 0,7 hektara i na njemu postoji 30 uredjenih pozicija za ribolov. Iako je površinski malo, ovo jezero može mnogo da ponudi ribolovcima, jer je voda poribljena sa pet tona babuške, tonom šarana veličine ispod četiri kilograma, te sa 500 kilograma amura ispod četiri kilograma. Po ceni dnevne dozvole moguće je odneti neograničenu količinu ulovljene babuške, dok se svi ulovi šarana plaćaju po aktuelnom cenovniku za kilogram ulovljene ribe.
Jezero je lepo uredjeno, sa razudjenim pojasevima trske na obalama jezera. Nedaleko je restoran, kao i parking prostor.
Veliko jezero – Jezero 4, površine pet hektara, takodje je vrhunska voda, sa 58 pozicija za ribolov. Ovo jezero je poribljeno sa pet tona babuške i dve tone konzumnog šarana, težine ispod četiri kilograma.
Po ceni dnevne dozvole može se odneti sve što se ulovi – u neograničenim količinama.
Više je nego očigledno da je Debeljačkim jezerima posvećeno mnogo pažnje.
Upravo zato revir može mnogo da pruži, kako sportskim ribolovcima, tako i vrhunskim takmičarima. Rečju, ovo je revir koji zaslužuje pažnju svakog ribolovca.

ŠTA SE I KAKO PECA?

U Jezeru 3 ima 14 tona šarana težine od tri do 21,2 kilograma i tona krupnog amura (važi „Uhvati i pusti”);

u Jezeru 3a ima oko pet tona babuške, tona šarana (ispod četiri kilograma) i 500 kilograma amura (ispod četiri kilograma) – moguće kupiti ulovljenu ribu;

u Jezeru 4 ima pet tona babuške i dve tone konzumnog šarana (težine ispod četiri kilograma) – moguće kupiti ulovljenu ribu.
Postoje svi uslovi za noćno pecanje.

DODATNA PONUDA?

S obzirom na to da se revir nalazi u širem centru Debeljače, gotovo sve je na dohvat ruke. Na obali se nalazi ugostiteljski objekat, sa širokom ponudom alkoholnih i bezalkoholnih pića, te menijem sa jelima od ribe, raznih vrsta mesa sa roštilja i tradicionalnim gulašem, koji je specijalitet kuće. Cene u restoranu su vrlo prijemčive!

CENE?

Cenovnik dozvola za sezonu 2013

Poludnevna od 12h 350 din

Dnevna 700 din

Dan-noc 1000din

Dan-noc-dan 1400din

Dan-noc-dan-noc 2000din

Dan-noc-dan-noc-dan 2400din

Mesecna dozvola 3000din

Godisnja dozvola za jezero 3a 3000din

Godisnja dozvola za jezero 3 8000din

Godisnja dozvola za jezero 3 10000din

MAPA JEZERA

Jezero se nalazi na 230 km od Beograda i 20 km od Zaječara i kolima je moguće prići sa dve strane jezera...

Kod sela Leskovac gde se ulivaju dve reke u njega koje ga inače i formiraju i sa druge strane kod brane gde je malo teže doći zbog jedne male deonice neasfaltiranog puta, ali se i tu lako može proći kolima...

Do brane se dolazi kad se ide iz pravca Zaječara za Knjaževac pa se na 10 km od Zaječara skreće za selo Grlište, po kome je jezero i dobilo ime...

Ribočuvarska služba je dobro organizovana i svakodnevnio je na vodi. Krivolova u smislu mrežaroša je skoro potpuno iskorenjena, mozda neki pokušaj ali vrlo brzo bude otkriven i sankcionisan na vreme.

Jezero je puno deverikom koja se u letnjim mesecima lepo lovi! Takođe ima i šarana, soma, smuđa, karaša...

Iako je jezero nepristupačno jer pored jezera prolazi samo seoski put, na jezeru se nalazi dosta kampova.

Zabranjena je upotreba čamaca sto omogućava nesmetano pecanje sa bilo kog mesta, poribljavanja su česta tako da ribe ima...

Jezero Gruža nalazi se na tromeđi između Kraljeva, Čačka i Kragujevca. Na nešto više od 100 km. od Beograda.

Ko se odluči da poseti ovo jezero mora da bude spreman na nagle promene vremena koje su u letnjim danima najučestalije, jak vetar retko će da izostane kao i kod ostalih jezera.

Međutim učestale promene vetra, koji u toku dana može da menja pravac i to sa tri strane ne treba da vas iznenadi. Ovo će vam otezavati ribolov.

Tesko ćete ostvariti zapaženije rezultate, jezero je prepuno deverike, karaša, koji su bili maltene nepoželjni zadnjih godina.

Medjutim ubacivanjem smuđa ovo jezero postaje prava meka za smuđaroše. Prosečan ribolovac moze lako da prevari ovu ribu bilo kojom metodom, tako da se poseta tokom hladnijih dana povećava.

Mora da se uzme i u obzir da je zabranjena upotreba čamaca. Tako da je opstanak ovoj grabljivici u potpunosti obezbeđen.

Što se tiče šarana treba ga tražiti na prelomima i rupama u vodi malo podalje od obale. Ko se uputi ovamo na ribolov ove ribe treba biti malo racionalniji i da ga ne iznenadi los rezultat, a pojavio se i manic koji jede i svoj rep.

Dubina se kreće između 2 metra do 15 metara na pojedinim mestima.

Inace u letnjem periodu najbolje se hvata som na kedera!

Do početka devedesetih ova prelepa voda je bila stecište brojnih ribolovaca, najviše iz beograda, riblji fond je bio izuzetno bogat, krupni somovi, šarani, amuri, štuke, smuđevi, deverike...

Kako mu i ime kaže nalazi se kod sela Opova. Od Beograda je udaljeno tačno 35km. a dugačak je oko 12km, s jedne strane udara u Tamiški nasip kod opova, a sa druge u Dunavski nasip kod naselja Dunavac.

Dubine je od 2-5m, a na pojedinim mestima ima do 7-8m, pun je granja, oborenog drveća, a u toplijem periodu ima velikih lokvanja, dno je bas zamuljeno, jer se isti ne održava, i ne čuva, pa su ribokradice unazad 15-tak godina radile sta su htele.

Nekada je taj rukavac bio protočan, do nekih 60-tih kada su napravljeni nasipi, pa je pretvoren u stajaću vodu. Tada je riba ulazila iz Dunava iT amiša u njega, a ribe je bilo kao pleve...

Danas ga skoro niko ne posećuje, jer je riblji fond osiromašen, a cverglana ima u nenormalnim količinama, najviše se dolazi s proleća zbog krupne babuške, a bodorka se na njemu može pecati cele zime, dok ne zaledi, ima je baš puno, ima unutra i sve ostale ribe ali je pitanje koliko!?

Koliko čujem zadnjih godina ribokradice ga baš ne posećuju, a siguran sam da unutra ima jos kapitalnih šarana, amura, štuka, somova...

Ja ga nekako uvek preskačem, i nikad na njemu nisam ozbiljno pecao, a mnogi ga zaobilaze i zato sto se ulovljena riba oseti na mulj...

Dolazi se iz pravca Beograda, preko Pančeva, Starčeva, pa zatim sledeće selo Omoljica i kada se stigne u centar Omoljice nakon 300 metara ima skretanje desno za Ivanovo(postoji putokaz)...

Nakon tog skretanja ima jedno 3-4km do unavca i kada se dođe do njega skrene se levo i tu počinju tereni za ribolov sve do Dunava! Ukupna kilometraža iz Bg-a do Ivanova je nekih 35km.

Prvo Ivanovo je takozvani zimovnik, odnosno Ivanovački dunavac, pa samo ime kaže da je to Dunavska voda.

Prirodno je mrestilište svih vrsta šaranske ribe, ali ubedljivo najviše ima babuške i to sa prosekom od oko 500-600gr.

Naravno ima dosta i bele ribe počev od beavice, preko bodorke i crvenperke, pa do krupne deverike. U kasnu jesen odlično se peca štuka, koja zna da bude izuzetno krupna.

Od tehnika najviše se koriste  petljaši i to od 4-6m, ili klizaći. Dubinke sa hranilicama i u skorije vreme fideraši takođe su dosta zastupljeni.

Teren je otprilike svuda isti. Oborenog drveća i starih panjeva ima svuda. Naravno treba obratiti pažnju da li voda dolazi ili pada i po tome odrediti daljinu zabacivanja.

Slobodno dođite uživaćete u jednom zaista dobrom pecanju. E sad, mora da se u sezoni porani, inače nema mesta.

Jezero Šljunkara se nalazi na par kilometara od Kovina.

Dosta bogato babuškom, šaranom, amurom, nadje se i po koje somče, štuka...

Jako je lepo uređeno, ima puno mesta za kamp, hladovine, pijaće vode, struje do samog kampa.

vlasnik jezera, uslugu kampa, struju, vodu, toalet, čuvara itd. naplaćuje oko 200din. dnevno.

Struja ima limitator,tako da se moze koristiti samo za neku sijalicu,radio,punjac za mob.....

Peca se sa klasičnom dozvolom za sve vode. Nema dnevnih itd.

Kontrole ima,tako da se preporucuje postovanje pravila o ulovu!

Ako hoćete šarana da nosite kuci plaća se po 200 din. kilo a bela i grabljivica može da se nosi bez ograničenja. Šaran ispod dva kila nije mogao da se nosi.

Ima sitnih šarana do kilo koliko hoćes i njih sam hvatao na mach što je pravo uživanje.

Na jezeru ima i restorančić, gde možete popiti kaficu ili nešto pojesti (radi samo u letnjem periodu).

Jezero je veličine 180X220m. i povezano je sa Dunavom, dubina koja je tačno ne znam ali tu je nekad kopan šljunak, može biti da ima negde i 20-tak metara.

Pored jezera Kraljevac i Dunava, opština Kovin je poznata i po Crnoj Bari. O njoj kruže priče da je raj za štuku i babušku.

Kada sam dolazio tamo prvo me je obradovalo kada sam na prilazu video da je u pitanju zaštićeno prirodno dobro ali i činjenica da do same vode ne vodi nikakav put, već se mora ići kroz njive.

Samih mesta za ribolov sa obale ima jako malo i ako se ne porani... Ko ima gumeni čamac - taj je na konju. Neka fenomenalna mesta uz trsku se mogu, na žalost, dosegnuti samo iz čamca.

Gledano od pravca puta Kovin - Deloblato, na drugoj trećini jezera/bare je jedno pravo ostrvo od trske i rogoza, koje praktično deli baru na dva dela.

Tačno negde kod tog mesta gde je tim ostrvom bara podeljena stiže put koji vodi kroz njive (na taj put se stiže kada se ide putem Kovin - Deliblato, prođe se raskrsnica ka selu Gaj i sa leve strane se isključi na zemljani put.

Taj drugi, ujedno i manji deo jezera/bare je pristupačniji za pecanje sa obale ali mesta i dalje ima jako malo pa valja poraniti.

Inače, voda je tipično štukarsko-babuškarska, bar što se dubine i konfiguracije terena tiče: trska uz obalu, trava na sve strane (već je počela da osvaja vodu) i to podosta otežava pecanje.

Ovde je pravo prirodno okruženje, dovoljno daleko od puteva pa se stvarno može naslušati tišine i ptica.  Dubina je oko 1 metar, barem gde sam ja bio (verovatno postoje i dublja mesta ali ja nisam uspeo da ih lociram) i najbolje je bacati uz trsku.

Imam kolegu koji je na Vlasini redovan zadnjih 10 godina svako leto u periodu kraj juna početak jula.

Kaže da od riba ima gotovo sve, počev od amura i šarana, karaša, klena, pastrmke kalifornijske i potočne, bandara itd.

Najbolje je prolazio na Bozickoj reci koja se uliva u jezero na nekih 3-4km od motela Promaja...Tu se uglavnom peca klen na skakavca i na vestacke mamce.

Kod kampa i terena za fudbal može lepo da se peca bela, na plovak sa dalekim zabačajima.

Za šarana i amura zna da se uglavnom dobijaju na kampovanju, znači minimum 7 do 10 dana sa hranjenjem obaveznim. Ovako ad hoc nikad nije pecao.

Problem je što je u zadnjih 2-3 godine ceo potez Bozicke reke sa prelivima zabranjen za pecanje.

 To je sad prirodno mrestilište i nije se zezati sa tim. Kontrola je rigorozna i česta, tako da mora da se pazi i što se tiče broja štapova i sa samim prilazom mestu za pecanje.

Postavljene su table koje obaveštavaju gde ne sme da se peca.

Nije u pitanju klasičan ribnjak, već deo Jegričke kojim upravlja udruženje sportskih ribolovaca.

Između mostova obala je dugačka oko 250m, a širina je oko 100m (može da se peca i iza železničkog mosta). Dubina se kreće 1,5-2m

Sa drugom sam bio tamo prošle godine i upecali smo skoro 9kg babuški, a desetak manića vratili u vodu. Pecali smo na plovak, bacali primamu sa aromom vanile, a mamci su bili gliste i crvići.

Ima šarana, babuški, manića, po pričama smo čuli i smuđa...

Cena dnevne dozvole je 500din. Prevoz čamcem iza mosta ili na drugu obalu je 100din. po osobi. I mogu se koristiti 3 štapa sa po najviše dve udice.

Do 5kg upecane ribe se nosi, a preko toga se plaća 120din./kg. (ne važi za šarane). Šarani preko 5kg se vraćaju u vodu, a ostali se plaćaju 350din/kg.

Na desetak metara od vode ima nekoliko stolova sa klupama gde može da se koristi kotlić i roštilj.

Tamo me je drug vodio prošle godine i proveli smo jedano lepo popodne.

Do Rakovačkog dunavca se dolazi tako sto idete onim putem uz Dunav kad izađete iz Kamenice, prodjete Ledince i stizete u Rakovac.

Veći deo mesta se nalazi na padinama Fruske Gore sa leve strane puta, a za dunavac se skrene desno i nekih 500m zemljanim putem.

Malo bolja varijanta je da se ide čamcem (sto takođe nije daleko iz NS-a) jer se tada može prici boljim mestima koja se nalaze preko puta, na drugoj obali dunavca.

Prilično je blizu Novog Sada (mislim da je ispod 20km), a mogu se naći lepa mesta i lepo se može pecati.

Možda je ovo i pravi izbor kada nemate puno vremena, a zabacili bi ste.

Pecali smo na dubinke i plovak, a u suton smo varaličarili.

Za nekih 2-3 sata koliko smo bili došla je jedna štuka na kedera na dubinku u blizini obale pored nekog drveta koje je palo u vodu, a malo kasnije pred sam zalazak sunca, na mepsa je došao jedan bucov od oko kile.

Prošpartao sam Staru Tisu za vreme visokog vodostaja i mogu ti reći da je ta voda  bogata ribom.

Značajno je reći i to da su to ustvari poznata mrestilišta šarana i deverike za babušku da i ne pričam ima je ko drva.

Za štuku je to obećana voda sve dok se ne zaledi.

Pričao sam sa jednim stalnim pecarošom i on kaže da tu peca već od kada se dovoljno spustio vodostaj,i kaže da je nahvatao dosta lepe ribe kako bele, tako i šarana i štuka, po njegovim rečima, njegova lično najveća ove godine je imala 4.5 kg, mada kaže da su hvatane i veće.

Nadalje priroda je fantastična kao da sam ušao u neko drugo vreme, jedan potpun mir i tišina koju povremeno narušava zvuk motornih testera u obliznjim šumama (jesenji period- priprema za ogrev).

Na vodi smo videli galebova, labuda i divljih pataka svih vrsta, a čopor od 10ak komada divljih svinja je preplivavao sa jedne na drugu stranu obale.

Stara Tisa kod AracaJednom rečenicom pravo bogatstvo, lepa je Stara Tisa ,prelepa.  

Sigurno 7 godina nisam bio u Vrbovskom ali ono čega se sećam podeliću sa vama.

Kanal u Vrbovskom koji prolazi pored groblja zove se Kišvara i na njegovom početku je pumpa.

Od svih pumpi koje regulišu vodostaj u kanalima u ritu većina služi za izbacivanje vode iz rita a samo dve za ubacivanje vode iz dunava u rit. Jedna od te dve je pumpa na kišvari.

Više puta mi se dešavalo da upecam male smuđeve i somove koji su prilikom ubacivanja vode dospeli u kanal.

Nikada nisam video da je neki od njih doživeo da poraste verovatno zato što ih je retko ko kao ja vraćao nazad u nadi da će mo se sresti za par godina.

Najbolja mesta po meni su bila u blizini groblja gde je bilo dosta trske.

Pouzdano znam da su pojedini kanali, dok su bili u nadležnosti vodoprivrednog preduzeća Sibnica, bili poribljavani u više navrata šarančićima ( nije kišvara ).

Sad sigurno vi meni ne verujete ali pričam istinu. Moj prijatelj koji radi tamo je kupovao od ribnjaka šaransku mlađ i puštao u 2-3 kanala i još je na tonu šarana dobijao gratis 1.5-2 tone babuški.

Ja sam dakle imao informaciju u koje kanale je tajno puštena ta riba ali nikad nisam otišao tamo da pecam jer mi ne pruža nikakvo zadovoljstvo puneći čuvarku šarančićima veličine šake a ujedno time uništavajući trud nekome ko je pokušavao nešto da napravi od tih voda.

Garaško jezero se nalazi na desetak kilometara od Aranđelovca dakle nekih 80ak km od Beograda.

Jezero se sastoji iz tri kraka Milićevići, Lekići i Vrbe, u sva tri ima ribe koliko hoćete!

Najbolje za pecanje i kampovanje jesu Milicevici i Lekici....

Dnevna dozvola se krece od 500-1000 din a godisnja 5000 din.

Što se tiče bele ribe najviše ima: klena, crvenperke, bodorke, krupatice i babuške, a od Plemenitih: šaran, smuđ, som, amur (a štuka drži nezvanični državni rekord sa najvećim primerkom od 19,6 kg).

Za pecanje štuke posebno bih izdvojio jedno mesto kada se iz pravca Aranđelovca skrene pre mosta levo, na  kameni put i prođe se pored groblja ima da se ide jos oko 1 km.

To mesto će se prepoznati po nekom malom potočiću koji se tu uliva u jezero i ima puno vrba i ostalog drveća u vodi. Na tom mestu ima i lepih komada klena. 

Borkovačko jezero se nalazi u sremu. Udaljeno je 70 km od Beograda i 3 km od centra Rume.

Do jezera se stiže preko Rume, dobrim, asfaltnim putem, sa jasnim i preglednim uputstvima kako doći do ovog revira.

Do plaže se može kolima, a pre plaže postoji desetak mesta za pecanje, urađenih po standardu i ona su obično zauzeta.

Gledano od plaže leva strana ima dosta meštana koji su tu cele godine i nema mesta.

Prava šaranska su na kraju jezera sa leve strane na koju se tesko dolazi obalom, oko voćnjaka i vinograda.

Tu su isto uređena mesta, na kojima se može pecati samo u dogovoru sa meštanima koji su to uredili i tu su panjevi - raj za šarane.

Preko puta plaže je loše, jer je zemlja nabacana, nema hladovine.

Pored šarana ima dosta smuđa koji love na kedere ili komade zakacene za bove koje plutaju.

Polu dnevna dozvola je 900 din jer je noćno pecanje zabranjeno...

Veoma lepo uređeno i prijatno jezero, ribe mnogo a komaraca nema zbog nadmorske visine. Vredi otići.

Svi znaju gde je Ada ali ne znaju svi gde je pecanje moguće jer je moguće samo u ograđenom delu! Bilo je reči da će pustiti pecanje na celom jezeru, ali za sad nista od toga!

Na proleće na jezeru prakticno da nema ozbiljnog pecanja, štuka i smuđ su u zabrani, som još spava, bucov je redak i uglavnom se dobija slučajno i u sezoni.

Bandara ima krupnog i njega je moguće upecati, ali u ovom periodu na varalicu teško, samo na sitnog kedera.

Od bele ribe najbrojnija je deverika, babuške skoro da nema(izuzetno retka), od ostalih riba najbrojnija je bodorka, ali je i ona dosta retka i sitna.

Šarana u jezeru ima nesto divljeg(takodje izuzetno redak) i ima jos jedna odredjena količina ribnjačkih šarana, koji su poribljeni za svetsko prvenstvo.

Ono čega ne manjka u jezeru su cverglani, njih ima u ogromnim količinama, ali oni sa nekom većom aktivnosću počinju tek početkom aprila.

Od polovine marta je moguce upecati neku lepu deveriku, ukoliko bude toplih dana, ima pravih lopatara, do 2-3kg, naravno i nje nema u nekom vecem broju.

Ono sto ćete zakljuciti je da je na jezeru riba dosta retka, ali je ima, voda je izuzetno čista i bistra u hladnijim mesecima, a u toplijim je dosta zatravljena, što otežava ribolov, ali uz dosta upornosti i iskustva mogući su i lepi ulovi.

• Mart 2013 [1]
• Decembar 2010 [14]
• Novembar 2010 [4]
• Oktobar 2010 [6]

• Generalna [25] 

• Debeljačka jezera
• Grliško jezero
• Gružansko jezero(Knićko jezero)
• Opovački dunavac
• Ivanovo
• Jezero Šljunkara - Kovin
• Crna Bara
• Vlasinsko jezero
• Jegrička - Žabalj
• Rakovački dunavac