Markovačko jezero je udaljeno 6 kilometara od Mladenovca i do njega se dolazi putem Mladenovac – Aranđelovac, Topola.
Jezero je veštačkog porekla, nastalo nakon izgradnje brane i najpoznatije je po svojim velikim šaranima!
Jedno podne proveo sam na ovom jezeru, pokusavajući da prevarim kojeg šarana, ali rezultati su bili loši. Naime izabrao sam pliću stranu do puta a i nisam se dugo zadržavao jer me je oterala nenajavljena kiša.
Desni deo jezera, od prilike trećina jezera je mrestilište i tu je zabranjen ribolov.
Ostali deo jezera, preovladava dubina do max 7m kod brane. Polovina jezera, do puta i kuća je plitka,tek od nekih 80-90m od obale ima prelaz na dubinu nekih 2,5-3m i tvrdo dno, zato trebaju daleki izbačaji.
Druga strana je dublja, jer je tamo veštački produbljavano, ali kažu da je uz obalu mulj, ali meni ipak deluje kao bolja strana zbog veće dubine i dosta je mirnija, i nepristupačnija.
Meštani sa kojima sam pričao kažu da ima dosta krupnog amura (i tolstolobika). Leti se moze odlično proći sa amurom (priča se da je jedna ekipa od 2 ribolovca, za sezonu upecala 60 amura) odnosno za 3 meseca od juna do kraja avgusta. Ima i krupnog soma, koga malo ko peca.
Meni se voda izuzetno svidela, bas zato što je velika i divlja, ali po meni tamo se ne isplati ići bez 5 dana kampovanja i to sa pravom strategijom i opremom za tu vodu.
Na otprilike 60 km od Beograda preko Stare Pazove nalazi se selo Šatrinci, na čijem se ulazu skreće desno da bih se došlo do jezera.
Ovde sam navratio u prolazu i nisam pecao ali ću preneti ono što sam video i čuo!
Dakle brigu o njemu vodi privatnik i fantasticno je. Od ribe ima najviše šarana, soma, smuđa, krupne deverike i babuške i idealno je za feeder i plovak, i što je bitno nema uopšte cverglanaaaa...
Ima mnogo mesta za pecanje sa obale, a na nepristupačna mesta za pecanje postoji prevoz čamcem. Cena dnevne dozvole je 800 dinara, a prevoz čamcem je 200 dinara.
Dečko koji je ispred mene pecao na plovak i takmičarac od 6m, nije hranio mesto a na mamac-ruzu je imao solidan broj uhvaćenih krupnih babuški(ne manja od 500gr), deverika(jedna je imala preko 2kg) i crvenperki, čak i jedno malo somče!
Najviše ima šarana, smuđa i soma koga izgleda niko ciljno ne peca a uhvacen je prosle godine i jedan od 28 kg. Šaran se vraća, za smuđa ne znam, som i ostala riba može da se nosi a bele do 5 kg...
U svakom slučaju prelepo mesto za posetiti.
Ovo je teren za pecanje koji je ranijih godina bio izuzetno posećen zbog svog bogatog ribljeg fonda.
Privatizacija je učinila da je na ulazu u luku napravljena rampa sa obezbeđenjem koje ne dozvoljava odlazak na pecanje iako se peca sa druge obale na kojoj ne postoji ni jedan objekat ili brod.
Danas se u luku može ući samo čamcem iz Dunava odnosno rečnim ulazom koji se nalazi nekih 500 metara nizvodno od ušća Tamiša. Na ovom terenu najviše volim da pecam grabljivice jer ih ima u izobilju kao i bele ribe kojom se one hrane.
Pored fileta ili živog kedera, štuka i bucov se veoma uspešno hvataju uz pomoć varalica! Malo ružno pače je neodoljivo za Bucova a nezaobilazni "mepps" za Štuku.
Lično nisam hvatao veće primerke Šarana i Tostolobika ali sam svedočio hvatanju I kidanju najlona od strane istih.
Leti se na ovom terenu opuštam u pecanju deverike koje hvatam na plovak, crve i prihranu.
Na moje iznenađenje ovde sam par puta video ribočuvare kako traže mreže što je za svaku pohvalu i grantuje još bolja i uspešnija pecanja na ovom terenu.
Selo Sakule se nalazi na nekih 40-ak kilometara od Beograda i do njega se dolazi preko Pančeva i Crepaje.
Do Tamiša i mesta za pecanje se dolazi kada se prekoputa crkve skrene levo prema šumi.
Kroz šumu vode tri obeležena puta, prvi i drugi se kasnije spajaju u jedan i vode do starog toka Tamiša gde je i najveća dubina - 5-7 metara (mesta za smuđa i soma).Treći put vodi nekoliko kilometara nizvodno, paralelno sa tokom Tamiša, gde su mesta za pecanje babuške i štuke.
Priobalje je obraslo vrbama koje taman daju onoliko hlada leti koliko smetaju pri normalnom zabacivanju. Reka je dosta jaka i kotrlja olova manja od 50gr.Na nekim delovima se peca 2 metra od obale a negde na pola reke.
Ovde je recep koji se najbolje pokazao uobičajni sistem: hranilica i crvena glista!
Zbog velikog ribljeg fonda Sakule su omiljeno mesto za pecanje među ribolovcima u okolini. Leti ima mnogo kampera kao i onih nesavesnih čiji su tragovi vidljivi duž cele obale.
Sa kontrolom nisam imao posla, što je možda i razlog velikog broja ribolovaca. Dakle ovaj teren je za svaku pohvalu jer uspeva sam da se održi i pruži lepo pecanje.
| « | Novembar 2010 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
| 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 |
| 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 |
| 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 |
| 29 | 30 | |||||
- Mart 2013 [1]
- Decembar 2010 [14]
- Novembar 2010 [4]
- Oktobar 2010 [6]
